Select Page

Daleke 1949. godine Džordž Orvel napisao je knjigu koja je po svim standardima tadašnjeg (a i ne samo tadašnjeg) vremena svrstavana u naučnu fantastiku. Ova knjiga, koja je u osnovi pričala o ratu između tri velike države, predstavila je neke stvari koje su tokom decenija postale realnost. Jedna od čuvenih rečenica iz ove knjige prati nas i danas: „Veliki brat te posmatra“. Te 1984. godine i dalje smo bili uvereni kako je Orvel napisao sjajan SF roman. Ali, mogućnost da se bilo šta iz njegove knjige ostvari ne postoji. To nije moguće. Ne postoji način. I ne želimo…

1984

Deset godina nakon datuma iz ovog proročanstva, dešavaju se razne lepe i ružne stvari: otvoren je tunel ispod Lamanša, Brazil ponovo postao prvak sveta u fudbalu a legendarni Brazilac Sena poginuo na trci Formule 1 u Imoli. Netscape Navigator je preuzeo lidersku ulogu na polju internet pretraživača a Sun je na tržište izašao sa Javom. Nigde Velikog brata. Pa to je u stvari i bila samo naučna fantastika, zar ne?

Iste te godine počeo sam da se bavim računarima. U ono vreme izraz „informacione tehnologije“ bio je vrlo pretenciozan – računar je u to vreme kod nas bio tek zamena za pisaću mašinu ili igračka, i nije nam baš bilo jasno ni čemu će nam. I tek je poneko imao nekakvu aplikaciju za knjigovodstvo. Pa čak i u tim situacijama knjigovođe „stare škole“ su sa nepoverenjem prihvatale ovu novotariju, proveravajući na papir i olovku da li je rezultat koji je računar dao ispravan.

Nekih godinu dana kasnije po prvi put sam povezao dva računara da nešto rade zajedno. „Dva na tri, tri na dva i sedam na sedam“ je bila formula po kojoj su se dva računara povezala preko COM portova i Lap-link aplikacije. Nije da mi je bilo jasno šta smo tada postigli, ali je bilo vrlo interesantno znati da mogu na neki način da vidim šta se nalazi na onom drugom računaru. A šta će mi to, nisam znao u tom trenutku. Ali, interesantno…

BNC_connector_20050720_002Zatim su na red došle 10Mb (megabit) mreže, BNC konektori, koaksijalni kablovi… Koliko me je puta samo tresnula struja kada bih dodirnuo te konektore zbog očajnog uzemljenja i loših produžnih kablova. Iako se tada već pojavio i Windows 95 kao grafičko okruženje za rad na računaru, računarske mreže kod nas su imale prilično jasne obrise – računarska mreža se sastoji od Novell servera i radnih stanica koje koriste DOS operativni sistem kao podlogu, matričnih štampača koji su mogli da se dele međusobno i neke aplikacije koja se nalazila na serveru. Podaci su se delili, štampači su se delili, rad je bio brži i lakši. U skromnijim okruženjima od nekoliko računara postojale su i „lite“ verzije Novell-a koje su egzistirale kao jeftinija alternativa „velikom“ rešenju.

Tokom vremena potrebe su rasle. Knjigovodstvene aplikacije su se proširivale i dodavali su se magacini, maloprodaje, veleprodaje… Računari su postajali sve brži a Windows 95 prerastao je u Windows 98, pa u Windows 2000. I dok Windows 98 bio prvi operativni sistem koji se mogao veoma lako umrežiti, Windows 2000 je postao standard za poslovni mrežni operativni sistem. Polako se fokus pomerao prema stabilnosti, bezbednosti i mrežnim servisima, koji su se nalazili na u to vreme veoma ozbiljnom NT 4.0 serveru. I tu je Microsoft postavio standarde u klijent – server računarskim mrežama i domenskom povezivanju.

Ove pozicije koje su izborili NT i Windows 2000 dodatno je ojačao sada već komotno možemo reći kultni operativni sistem Windows XP. Krajem 2001. godine ovaj operativni sistem je objedinio kućni Windows 98 (pokušajmo da zaboravimo nesretni Milenium) i poslovni Windows 2000 u jedinstvenu platformu. Koliko je Microsoft dobro odradio posao sa ovim operativnim sistemom možemo da uporedimo sa Volkswagen Golfom – jeste star deset godina, ali zašto ga menjati? Svedoci smo da Microsoft i danas pokušava da ubedi korisnike da se odreknu ovog operativnog sistema, sve više skidajući rukavice. Korisnici se i dalje ne daju. A XP i dalje radi.

windows

I dok je Windows XP uspešno zauzimao pozicije u domovima i kancelarijama, povećani zahtevi poslovnih korisnika je „poterao“ i razvoj lokalnih računarskih mreža. U firme su stizali serveri, a sa njima i domenska okruženja, centralizovane kontrole, fajl i mail serveri, ERP-ovi… Menjale su se serverske platforme: Windows 2003, 2008, a na raspolaganju su nam stajale i SBS (Small Business Server) verzije koje je Microsoft namenio manjim korisnicima po principu All-In-One platforme. Ovo veoma popularno rešenje kod nas zauzelo je pozicije u mnogim malim i srednjim preduzećima zahvaljujući prihvatljivim troškovima za implementaciju ovog rešenja, nudeći sve servise koji su do tada bili privilegija velikih sistema. Veća rešenja su se oslanjala na veći broj Windows servera gde su servisi bili podeljeni po fizičkim serverima, po principu „jedan server –  jedan servis“. Ovo je omogućavalo podršku za mnogo veći broj korisnika i povećanu funkcionalnost u slučaju ispadanja nekog od servera, što u SBS sistemima nije bilo moguće.

Istovremeno, lokalne računarske mreže su doživele manji broj promena koje možemo da svedemo na dva značajna događaja – promena topologije i medijuma za prenos podataka na UTP kablove koji se završavaju na koncentratoru kao i povećanje brzine prenosa podataka sa 10 na  100 MB/s, a zatim i na 1000 Mb/s, odnosno 1 Gb/s. Mnogo značajnije promene su se dešavale na polju WAN (Wide Area Network) povezivanja. I dok je tokom 90-tih godina prenos podataka na veće udaljenosti bio omogućen modemima počev od 2400 bps (bita u sekundi – da, i tako se radilo!) do 56k modema i obaveznog zauzimanja telefonske linije, prve godine 21. veka su nam donele povećanje brzine. Nove tehnologije – veće brzine prenosa podataka.

I tako smo stigli do najradikalnije promene u računarskim mrežama – povećanjem brzine i snižavanjem cene čudo zvano internet je postao osnovni smisao upotrebe računara. I ne samo računara. Ovim putem krenula je kako mobilna telefonija pojavom smart telefona tako i fiksna telefonija kroz VoIP. Sve više servisa je počinjalo da koristi činjenicu da je lako pristupiti udaljenim podacima. Prenos slike, glasa i podataka više nije predstavljao problem.

digital-student

I naš posao je krenuo za nama. Odemo kući, upalimo računar i povežemo se preko interneta na server(e) na poslu. Poslovna aplikacija, pošta, dokumenta … malko sporije ali vrlo funkcionalno. Dobro ili loše? Pa to zavisi od tačke iz koje posmatrate sve ovo. Ne moraš ni da se pojaviš na radnom mestu da bi odradio određene poslove. Opet – dobro ili loše? O čemu je ono Orvel pisao još 1949.? Veliki Brate, vidiš li ti ovo čudo? Vreme i udaljenost nisu više prepreka. Informacije su uvek dostupne.

Nastaviće se…

Besplatan snimak stanja

Da li koristite programe iz Microsoft Office paketa?

Gde se koriste licence?

Da li imate servere?

Namena servera

Da li koristite poslovnu aplikaciju?

Računarska mreža

Aktivna mrežna oprema

Pasivna mrežna oprema

Da li vršite redovan backup sistema?

Na koji način pravite backup?

Ručni backup

Automatski backup

Koliko često radite backup?

Koju vrstu internet konekcije posedujete?

Da li posedujete sajt i domen?

Da li koristite poslovni email?

Da li imate IT službu

Da li imate spoljašnje saradnike koji održavaju informacioni sistem?

Da li su spoljašnji saradnici zaduženi za održavanje kompletnog informacionog sistema?

14 + 15 =