Balansiranje između ambicije za rastom i opreza u finansijama ključno je za donošenje strateških odluka, posebno kada se CEO i CFO susreću u istoj osobi.
Dva Vuka – Balansiranje Između CEO i CFO Perspektive
„Dva vuka“ predstavlja poznatu priču o unutrašnjim borbama – jedan vuk simbolizuje razvoj, napredak i rizik, dok drugi predstavlja oprez i očuvanje postojećeg stanja. U mom slučaju, ovi „vukovi“ se često susreću u svakodnevnim odlukama, jer sam istovremeno na poziciji izvršnog (CEO) i finansijskog direktora (CFO) u kompaniji koja prolazi kroz intenzivnu fazu ulaganja i širenja.
Dilema: Trošak ili Investicija?
Kao CEO, fokus mi je na dugoročnom razvoju i pronalaženju potencijalnih prilika za rast. Često se dešava da se javi mogućnost eksponencijalnog rasta koja zahteva trenutnu reakciju i ulaganje. Sa ove tačke gledišta, investicije nisu samo opcija već nužnost za preživljavanje i održavanje konkurentske prednosti.
S druge strane, kao CFO, posmatram finansijske pokazatelje kao ključni alat za donošenje odluka. Oprez mi nalaže da analiziram trenutne finansijske mogućnosti, projektujem potencijalne rizike i osiguram da se sredstva koriste racionalno. Kad se pojavi prilika, uvek postoji dilema da li je sada pravi trenutak ili treba sačekati bolju stabilnost i sigurnost u prihodima.
Prednosti i izazovi modela
Prednosti:
1. Širina Perspektive: Jedna od glavnih prednosti objedinjavanja ovih funkcija jeste to što omogućava širu sliku o tome kako odluke utiču na biznis u celini. Sposobnost balansiranja između „uloga“ pomaže u određivanju prioritetnih investicija bez prevelikog rizikovanja stabilnosti.
2. Brzina Odluka: Kada je jedan čovek zadužen za obe funkcije, često je moguće doneti brže odluke jer su interni konflikti rešeni u trenutku – nema dugih sastanaka i višeslojnih rasprava, što ubrzava procese, posebno u malim i srednjim preduzećima.
Izazovi:
1. Unutrašnji Konflikt: Iako ova situacija može delovati kao prednost, unutrašnja borba između dva pristupa može stvoriti stres i nesigurnost. Odgovornost za svaki trošak, svaku investiciju, ponekad zahteva prekomerno vaganje opcija i ličnu napetost.
2. Rizik od Pristrasnosti: Kada iste osobe odlučuju o obe strane jedne investicije, postoji rizik da subjektivnost prevagne i zamagli stvarnu potrebu. CFO mora biti nepristrasan u donošenju finansijskih odluka, dok CEO treba da gura razvoj bez previše zadrške.
Za mene, „dva vuka“ nisu prepreka, već komplementarne strane istog cilja – unapređenje kompanije uz održavanje finansijske stabilnosti. Razvoj bez investicija nije moguć, ali je podjednako važno definisati granice u kojima se rizik zadržava pod kontrolom. Na kraju, balansiranje ovih funkcija ne čini posao dosadnim – naprotiv, ono obogaćuje donošenje odluka i podstiče stalni rast i prilagođavanje.
